ЈУ МУЗИЧКA ШКОЛA „ВЛАДО МИЛОШЕВИЋ”
muzicka skolaПрича о Музичкој школи у Бањалуци започиње већ крајем XIX вијека, за вријеме аустроугарске окупације, када настаје Српско пјевачко друштво „Јединство” (тада Српско црквено пјевачко друштво), које 1934. године и оснива прву званичну Музичку школу у Бањалуци.
На инцијативу тадашњег предсједника, а раније диригента „Једиства” Душана Умићевића на ванредној скуптини друштва 1. јуна 1934. године донесена је Одлука о отварању Музичке школе.
Школа је имала више одјељења: Почетнички течај, Нижу музичку школу и Средњу музичку школу која је тада имала само три прве наставне године. На програму су били предмети: солфеђо, елементарна теорија и хармонија. Било је предвиђено да се касније као предмети уведу виолончело и контрабас. Школу су могли похађати редовни и ванредни слушаоци, као и они који би школу периодично похађали тзв. „фреквентанти”.
Као утемељивачи школе истичу се Владо Милошевић, уз чије име и рад је ова школа најтјешније повезана од самог почетка, Драга Букинац професорица клавира и Драган Шајновић, који је од школске 1935./36. године био професор виолине.
Први директор школе и уједно наставник виолине и солфеђа био је Владо Милошевић по којем данашња Музичка школа и носи назив. На челу музичке школе, што предратне што послијератне овај неуморни прегалац на музичком пољу задржаће се цијелу деценију настојећи да код ученика пробуди и развије љубав према музици, али и озбиљан став према музичкој умјетности уопште.
Нешто што је обиљежило постојање и рад Музичке школе од њеног оснивања па на жалост све до данашњих дана је потреба за адекватним простором за рад. У самом почетку адресе школе су се непрестано мијењале. Првобитно су то биле просторије СПД „Јединства”, затим Рудовића кућа, просторије Црквене општине Бањалука, а како је СПД „Јединство” основано и радило под окриљем Српске православне цркве, тако је Музичка школа добијала свој простор у тој згради.
ПЕРИОД ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
Наставни процес, концертна дјелатност Музичке школе „ Владо Милошевић „ Бања Лука биће само једном прекинути и то за вријеме Другог свјетског рата.
Од Другог свјетског рата почиње ново раздобље у развоју југословенске умјетности уопште, па према томе и музике. У настојању да се умјетност приближи народу обнављају се старе и ничу нове културне институције: позоришта, музеји, библиотеке, сликарске и музичке школе.
Готово у свим већим градовима БИХ од 1945. године оснивају се школе за ширење музичке културе. У то доба уведена је обавезна настава музичког васпитања у све основне и неке средње школе.
Музичка школа у Бањалуци је обновљена 1946. године.
Обновљена школа је имала сљедеће одсјеке:
Почетнички – у трајању од једне године, школовао је само редовне ученике; припремала су се музички надарена дјеца, а поред дјечијег солфеђа учила су и елементарне појмове о музици;
Нижи – који је трајао три године.
Средњи – такође у трајању од три године, баш као и Виши одсјек.
Нижа музичка школа је трајала десет година. Као главни предмети у првој школској 1946./1947. години изучавали су се: виолина, соло пјевање, хармоника и гитара. У биљешкама Владе Милошевића забиљежено је да се у години оснивања пријавила 602 кандидата. Да би се од почетка школа поставила на праве темеље приступило се одабирању (ученици који имају смисла за музику, жеље и могућности да се њоме баве) тако је на крају у први разред прве генерације Градске народне музичке школе уписано 229 ученика.
СРЕДЊА МУЗИЧКА ШКОЛА У БАЊАЛУЦИ
Дуго очекивани, најављивани и припремани догађај у историји музичког школства Босанске Крајине десиће се 1956/57. године када је отворена Средња музичка школа у Бањалуци.
Стручне предмете у новооснованој школи предавали су:
КЛАВИР – Драгиња Варићак и Вида Милошевић,
ВИОЛИНУ -Драган Шајновић, Фердинанд Миколчевић и Карло Фајстнер,
ВИОЛОНЧЕЛО – Свето Радетић,
ФЛАУТУ – Петар Чукман,
СОЛО ПЈЕВАЊЕ – Јулија Пејновић.
Највише стручних предмета је предавала Рене (Рената) Келер: теорију, хармонију I, солфеђо и хор.
Од општеобразовних предмета ученици су слушали између осталог српскохрватски језик, историју, стране језике (њемачки, француски, руски језик), физичко васпитање.
Од 1956.године промијењен је назив школе која се од тада звала „Музичка школа у Бањалуци”. У оквиру овог назива дјеловала је Нижа музичка школа у трајању од шест година и четверогодишња Средња музичка школа.
КАТАСТРОФАЛНИ ЗЕМЉОТРЕС
Земљотрес који је октобра мјесеца 1969. године задесио Бањалуку и њену околину, затекао је Музичку школу у просторијама Дома културе. У градском подручју срушено је или оштећено преко 60 школских зграда. Велики број ученика и студената је остао готово на улици. Из Бањалуке је евакуисано преко 10.000 ученика и наставника основних и средњих школа. Међу њима су били и ученици Средње музичке школе, који су одлуком Републичког штаба за евакуацију евакуисани у Тузлу.
Већ 22. априла 1970. године ученици са својим професорима се враћају у Бањалуку, гдје ће наредне године њиховог рада бити обиљежене неадекватним просторима за рад и сталним сеобама (простор данашње Основне школе „Вук Караџић”, Основне школе „Змај Јова Јовановић”).
ШКОЛА ПОД СОПСТВЕНИМ КРОВОМ
Од земљотреса 1969.године и исељавања из Дома културе бањалучка Музичка школа је три пута мијењала кров над главом. Требало је хитно пронаћи трајно рјешење, и оно је нађено у дотадашњој згради Грађевинског предузећа „Крајина”, приземном здању солидне грађе и на лијепој локацији. Тако је Музичка школа четири деценије послије оснивања добила сопствену зграду, у којој се наставни процес одржава све до данашњих дана.
Након вишегодишњих настојања управе Музичке школе „Владо Милошевић” и молби упућених Граду Бањалука, као и Министарству просвјете и културе РС у циљу добијања додатног простора, а усљед проширења појединих одсјека као и укупног повећања броја ученика, поред матичног објекта школа од школске 2005./2006. године добија на кориштење и просторије у оквиру Основне школе „Вук Караџић”.
У овом објекту одвија се настава солфеђа и теорије музике за ученике припремног разреда и ученике Основне музичке школе, као и индивидуална настава главног предмета појединих класа Одсјека гитаре, клавира, хармонике, гудачких и дувачких инструмената.
МУЗИЧКА ШКОЛА „ВЛАДО МИЛОШЕВИЋ”
Етномузиколог и композитор Владо Милошевић умро је 6. фебруара 1990. године. У част овог великог прегаоца на културном и музичком пољу, некадашњег директора и професора Музичке школе у Бањалуци, школа 23. фебруара 1990. године мијења име и од тада носи име овог великана – Музичка школа „Владо Милошевић” Бања Лука.
МУЗИЧКА ШКОЛА „ВЛАДО МИЛОШЕВИЋ” ДАНАС
Данас Музичка школа „Владо Милошевић” се може похвалити са више од 700 ученика који похађају нижу школу на различитим одсјецима (клавир, гудачки инструменти, дувачки инструменти, гитара, хармоника) и више од стотину ученика средње музичке школе на два образовна профила
(музички извођач и музички сарадник).
Настава у Основној и Средњој музичкој школи заступљена је на сљедећим инструментима
527094_329671577088461_661186188_nКлавир
• Хармоника
• Гитара
• Виолина
• Виола
• Виолончело
• Флаута
• Обоа
• Кларинет
• Труба
• Хорна и
• Соло – пјевање
Поред редовне активности ученици и професори школе одржавају бројне концерте ,учествују на такмичењима у Бањалуци,Републици Српској,БиХ, Србији и иностранству и на њима остварују изузетно високе умјетничке резултате.Својом богатом умјетничком активношћу Школа и данас понавља и потврђује ону стару народну узречицу : „Странче, кроз Бањалуку не пјевај”!

NEMANJA 2Немања Савић, директор музичке школе у периоду од 1992 -2017. године, диригент је Мјешовитог хора Универзитета у Бањалуци од његовог оснивања 2000. године. Музичку академију је завршио у Београду, гдје је и магистрирао на Одсјеку дириговања. Као музички педагог и диригент више хорова радио је у Новиграду, Бујама (Истра), Шибенику, Вршцу, а данас дјелује и ради као директор и професор Музичке школе “Владо Милошевић” Бањалука, професор Академије умјетности у Бањалуци, диригент Мјешовитог хора СПД “Јединство” Бањалука и диригент Мјешовитог хора Универзитета у Бањалуци. Снимио је више од 10 компакт дискова, аудио и видео касета, као и бројне радио и ТВ емисије.